Pozdrav,
Da se predstavim: ja sam mama dvoje dece, Miloša i Sofije. Miloš ima problem. Miloš ima četri i po godine i ne govori, teško razume šta mu se priča. Miloš često plače. Miloš se boji svega što ne razume. Miloš slabo jede. Miloš loše spava. Miloš je dete koje ima problem sa pervazivnim razvojnim poremećajem, za sada nam nisu rekli da je autističan. Sofija ima godinu dana i mali je zvrk, za sada jedno sasim normalno dete.
Ovo će biti moja priča o jednom veoma posebnom detetu, o mom Milošu. Priča kroz šta sam sve prošla sa njim za ove četiri i po godine. Mogu vam reći samo jedno mnogo sam plakala i još uvek ne mogu da se izborim sa tugom koju osećem kada ga vidim kako je muči kroz život a ništa jadan nije kriv. Znate uhvatim sebe kako se naljutim na njega jer je pocepao neke papire, koji su možda važni a možda i nisu, pa ga pogledam u oči i vidim tužno dete koje nezna zašto mama viče. Ništa nema strašnije od deteta koje ne zna da je uradilo nešto loše a zna da je krivo. Ostaje mu samo da tužno plače i pokuša da nekako pokaže da mu je žao.
Pisaću o svemu što sam prošla i lepe i loše stvari. Uglavnom svi pišu kako vole svoje dete neizmerno i sve tako bla bla bla. E pa gospodo draga ako ćemo iskreno nije baš sve tako umereno ružičasto. Ima tu mnogo muke i ljutnje, a da ni sami neznate zašto. Ima i ogromne ljubavi, i razočarenja i sreće. Samo što je sreća veoma tanana i morate da naučite da se radujete svakom momentu. Eto toliko za početak...
Ovo će biti moja priča o jednom veoma posebnom detetu, o mom Milošu. Priča kroz šta sam sve prošla sa njim za ove četiri i po godine. Mogu vam reći samo jedno mnogo sam plakala i još uvek ne mogu da se izborim sa tugom koju osećem kada ga vidim kako je muči kroz život a ništa jadan nije kriv. Znate uhvatim sebe kako se naljutim na njega jer je pocepao neke papire, koji su možda važni a možda i nisu, pa ga pogledam u oči i vidim tužno dete koje nezna zašto mama viče. Ništa nema strašnije od deteta koje ne zna da je uradilo nešto loše a zna da je krivo. Ostaje mu samo da tužno plače i pokuša da nekako pokaže da mu je žao.
Pisaću o svemu što sam prošla i lepe i loše stvari. Uglavnom svi pišu kako vole svoje dete neizmerno i sve tako bla bla bla. E pa gospodo draga ako ćemo iskreno nije baš sve tako umereno ružičasto. Ima tu mnogo muke i ljutnje, a da ni sami neznate zašto. Ima i ogromne ljubavi, i razočarenja i sreće. Samo što je sreća veoma tanana i morate da naučite da se radujete svakom momentu. Eto toliko za početak...
Нема коментара:
Постави коментар